U skladu sa sobom i drugima
Da je čuveni engleski pesnik i dramski pisac Vilijam Šekspir za svog života bio u mogućnosti da se bliže upozna sa fiziološkim pojmom homeostaze, verovatno bi opštepoznati stih preformulisao u „Homeo, Homeo – zašto si Homeo(staza)?“. Jer, postavljajući sebi pitanje o tome ko smo ustvari, kako funkcionišemo i da li smo ili ne u skladu sa okolinom, mi indirektno objašnjavamo i podsvesno tumačimo spomenutu pojavu. I obrnuto: razumevanje stanja lične homeostaze pomaže nam u samospoznaji svog telesnog, ali i duhovnog bića.
Moj prvi veliki izazov i svojevrsni problem u, tada već dugogodišnjoj, predavačkoj praksi, pojavio se upravo onda kada je u nastavnom planu biologije za gimnazijalce došla na red obrada teme: Homeostaza. Usvajanje i razumevanje date pojave na nivou studiranja nisu mi predstavljali glavobolju. Stvar je tada bila jasna: homeostaza je skup preciznih bioloških kontrolnih i funkcionalnih sistema u telu čiji je cilj održavanje stalnih, nepromenjenih uslova unutrašnje sredine organizma, kao i usklađivanje njihovog međusobnog delovanja.
Međutim...
Sada me je u učionici gledalo 30 pari radoznalih, ali i nevericom ispunjenih, tinejdžerskih očiju, očekujući magični štapić, satkan od mojih reči i objašnjenja, koji im približava i tumači ovu potpuno stranu reč.
Da... Homeostaza i jeste strana reč. A ja nemam čarobni štapić... Ali, u nedostatku magije, na časovima biologije sasvim je dovoljna i naučna praksa! Jer, kao što se više puta pokazalo u radu sa ovom populacijom, ne postoji čarobnija stvar na svetu od samog života i prirode kao njegovog okruženja. I tako, ohrabrena svojim saveznicima Znanjem i Iskustvom, potpomognuta beskrajnim nizom primera iz prirode i života, udjoh u borilački ring sa stručnim pojmom „homeostaza“. I znate šta? Pobeda je bila i lakša i brža od svakog očekivanja. Naravno, jer lako je bilo objasniti da stalnost unutrašnje sredine podrazumeva stalan sastav ćelijske i vanćelijske tečnosti, ili stalnu telesnu temperaturu homeotermnih organizama, ili imunološku homeostazu kao sposobnost zdravog organizma da proizvodi antitela, kad je svima već bilo jasno da stabilna unutrašnja sredina obezbeđuje uslove za harmonično funkcionisanje svih organa i sistema organa u našem telu. Lako je iskustveno razumeti zašto stvaramo krvni ugrušak na mestu povrede krvnog suda – da ne bismo iskrvarili. Takođe nas je iskustvo naučilo da povećanje telesne temperature posle bilo kakve intezivnije fizičke aktivnosti dovodi do znojenja, koje nam ne dozvoljava pregrevanje. Logično je i da će naš organizam posegnuti za rezervama kalcijuma, smeštenim u kostima, ako mu ga hranom ne obezbedimo u dovoljnim količinama, i na taj način biti pokretač nekih poremećaja i oboljenja. Jer, naše telo ne može da napravi sebi dovoljno kalcijuma, mora da ga iskoristi iz hrane. Jasno je da ćemo višak unetih šećera akumulirati u obliku masnih naslaga i tako sebi napraviti niz drugih komorbiditeta. Ishrana siromašna vitaminom C izazvaće, između ostalog, sitna petehijalna krvarenja. U nedostatku joda u hrani celokupan promet kiseonika kroz naše ćelije biće u problemu, pa će naš organizam morati da dodatno uposli ne samo štitnu žlezdu, već i hipotalamus i hipofizu. Razumemo i to da, iako ishranom unosimo dovoljno, tačnije rečeno previše ugljenih hidrata, iako i naš pankreas i dalje proizvodi insulin, u jednom trenutku naše ćelije će ipak početi da gladuju za šećerom, jer stvaramo insulinsku rezistenciju...
Tačno, pregršt je primera iz svakodnevnog života koji će slikovito i verno objasniti homeostazu – uzroke i posledice. Ali moram da priznam: najbolje objašnjenje ipak nije stiglo od mene, iskusnog profesora, rečitog predavača, zrele odrasle osobe... Tog časa, homeostazu nam je svima približio jedan učenik rečima:
„Ustvari, sve je veoma jednostavno! To je isto kao kada ja vozim svoj bicikl: ako sam zdrav, i ako sam raspoložen i voljan da vozim, i ako je bicikl potpuno ispravan – ja ću uživati u vožnji i neću imati nikakav problem. Ali ako mi naprimer pukne guma, ili otpadne neki deo, ja mogu da padnem sa bicikla u toku vožnje i da se povredim...Ili sam nervozan i nekoncentrisan na vožnju, tada takođe može da dođe do neke nesreće. E, onda ne samo što nisam više zdrav, nego sam i povređen i skrhan i nezadovoljan! Zato je važno da smo i bicikl i ja u dobrom stanju“.
Veličinu i važnost malih svakodnevnih životnih stvari uviđamo tek onda kad njima uspemo sebi samima da rastumačimo kompleksne životne pojave. Zato, biti u homeostazi znači biti u potpunom skladu sa sobom i sa drugima. Biti u homeostazi, znači biti zdrav. Samo, ne postoji čarobni savet koji pomaže u ostvarivanju takvog stanja. Svi odgovori već postoje u nama, važno je doći do njih. Zato, vredno radite na tome.