Jedu li nutriocionisti čips?
Potpuno pošteno bi bilo da na ovo pitanje odgovorim jedino u svoje ime. Jer, kao što primećujete, ovo je više pitanje iskrenosti i lične autentičnosti, nego zdrave/nezdrave hrane. Jer, kao što znate, jasno je svima da vam nijedan nutricionista, prilikom izrade jelovnika i savetovanja, neće uvrstiti čips za užinu. Namirnica sa ogromnom količinom opasnih trans masnih kiselina (zbog prženja u dubokom ulju) i aditiva sigurno nije pravi izbor za poboljšanje zdravstvenog stanja. To svi znaju! Ali ipak, SKORO SVI ponekad posegnu za čipsom. Da li zbog navike, ili društva, ili dostupnosti ove namirnice, ili pak zbog zasićenih leptinskih receptora i stalne potrebe za grickanjem - individualan je razlog. Šta god da je razlog, nije problem, jer se može ispraviti. Bitno je otkriti ga i ne osuđivati sebe zbog toga, nego usmeriti svu snagu na ispravljanje loše navike. Takođe, znamo i da opterećenost zdravom hranom vodi u poremećaj ishrane i ponašanja - ortoreksiju. U novije vreme se u medicini pojavila dijagnoza Orthorexia nervosa, koja opisuje opsesivnu potrebu za unosom zdravih namirnica. To može da bude mnogo ozbiljniji problem, kojem treba pristupiti sistemski i lečiti ga uz pomoć tima stručnjaka, a pre svega tretirati kao psihički poremećaj. Međutim, uzimanje "ponekad" nezdrave hrane ne treba (i ne sme) da nam bude izgovor koji može da odvede u usvajanje loših navika. „Ponekad“ svakako nije isto što i „često“. Ako je prešlo u svakodnevnu naviku posezanja za nezdravim grickalicama, onda je treba ispraviti. Loše i štetne grickalice uvek mogu da se zamene zdravijim varijantama, koje će vam nutricionista ubaciti u obroke i tako vam pomoći da izbegnete potrebu za konstantnim uzimanjem hrane.
Oterećivati se uzaludnim i bespotrebnim brojanjem kalorija, čitanjem i tumačenjem svake deklaracije na prehrambenom proizvodu, pronalaženjem isključivo namirnica koje „nisu zagađene“, isto je opasno kao i navika uzimanja nezdrave hrane i grickalica. I u ovom slučaju, krajnosti mogu naškoditi zdravlju, zato birajte zlatnu sredinu. Izbalansirati ishranu prema trenutnim potrebama organizma je cilj kome težimo i koji nas vodi u dug i zdrav život.
Na kraju, ako mene pitate da li jedem čips, kao i uvek biću potpuno otvorena sa vama: do sada sam stekla naviku da ne volim čips. Ponekad (ali samo ponekad) mi se omakne da pojedem koji listić. Ali se zbog toga nikad ne osećam krivom pred sobom, jer znam da će sve ostalo što sam unela kao hranu biti dovoljno da mi održi povoljan balans tela i duše. Oni koji me poznaju, znaju koliko je iskrenosti i autentičnosti u ovome što delim sa vama. Zato, podržavam vašu iskrenost prema sebi kada sledeći put posegnete za čipsom. Bez osude i osećaja krivice, iskreno se zapitajte: zašto mi je baš on potreban? Ako ne znate odgovor, pitajte svog nutricionistu.